Опет Баја крив

Мајка пере судове, а Игњат и Сташа се, спази мајка крајичком ока, рву на поду. /Не, није се штрецнула, није панично скочила; можда је чекала крај рунде, па да прогласи./ Само се, једном руком трпајући посуђе у машину, а другом вадећи теглу из фрижидера /то сам измислила, да буде очитије како би ваљало да је мајка вишебројне ситне деце бар тројеручица... и још кад би била стооки Аргус, па би донекле и имала шансе да децу држи на оку, сваком од стотину понаособ), продерала: Игњате, сиђи с ње!
А Игњат је, у чудном положају и чудна израза лица, погледа као да жели нешто да јој каже, али не успева. Виде то мајка тек у једном трену док је у машину трпала и шерпе.
Тек кад приђе ближе увиде да се Игњат није навалио Сташи на леђа, као што има обичај. Сташа је прилегла на њега.
Из детињства памтим како нас је повремено посећивао неки Баја, који је вазда приповедао своје породичне догодовштине (и муке) и свака се прича завршавала закључком: опет Баја крив. Тако некако је и Игњат, озлоглашен, увек први (па и једини) осумњичени за сваки окршај.