Како крочи у кућу, мој тата узима у једну руку наочаре, у другу дневне новине (које је управо донео), отвори средње стране и почиње да (прилично лоше, кажем му ја) чита наглас оно што никога (а нарочито мене) не занима: где је која звезда Гранда имала удес, шта је угрувала, коме је пукао нокат, која је певаљка, или манекенка, или водитељка с ким раскинула и с ким се потом спанђала, ко је пустио бркове, коме су се виделе гаћице или, не дај боже, међуножје, кога су папараци ухватили како чачка нос или чеше дупе (упс, опростите ми називање ствари њиховим правим именом, знам да су многи противници тога), ко је затруднео (свеже вести, дан након зачећа, ексклузивно, само у "нашим" новинама), ко побацио, а ко не може да зачне (због таквих и таквих проблема)... Аман, човече (да не кажем, а кажем често: жено, стрина... напомињући да од њега нема веће торокуше), хоћеш да ми преседне вечера?! Читај (ако баш мораш) у себи; шта ме се све то тиче (и шта те се тиче)?! Кад само помислим да ће (негде спазих ту вест) ускоро опет почети Фарма, дође ми из коже да искочим, кад не могу из куће да се иселим. Мој отац (отац породице уједно - јадна ли је породица с таквим вођом) велики је обожавалац тог ријалити програма (а и свих осталих, ниједноме он не налази ману). Што се неће одвајати од екрана, и по јада, него ће нам све препричавати, иако то нико не очекује, а још мање жели.
А кад се само сетим... Пре неких десетак година (или коју годину више) био је то сасвим обичан, (готово) нормалан човек. Десило се да је једном приликом провео седам-осам дана у болници. И једног дана сестра и ја одемо у посету, па ја изађем да му набавим "нешто за читање". Станем крај киоска с новинама и зурим: сем Новости, чији је редовни читалац био деценијама, не знам шта више да му узмем (не бејах тад неки познавалац; сад знам бар да препознам, и тако избегнем, жуту штампу). И узех, чини ми се, Илустровану политику, или НИН, или нешто слично (не сећам се) и приде "Свет" (баш сам кретен, знам и ја сад; али можда ни Свет тад није био толика сокачара). Кад је мајка отишла у посету наредног дана, отац је тај Свет вратио такорећи неотворен. И рекао је, пренеражен: шта ми је ово узела, ја сам озбиљан човек! Шта се после с њим догодило (је ли на "нешто" нагазио, јесу ли му ванземаљци умешали прсте у софтвер, бога питај) не могу ни да претпоставим. Тај човек је, бре, ходајући таблоид који говори!
Нема коментара:
Постави коментар