Мрзим кад неко, из мени непознатог и неразумљивог разлога, мења устаљени породични лексички фонд. Ми смо целог живота опрани веш простирали на жицу (није ми баш била омиљена активност, док нисам утврдила како је благотворна за кичму:)), док сестра наједном није почела да га "шири" (као да простирање није било довољно делотворно). И од малих ногу до данашњих дана вазда смо правили (и јели) топљенице док напрасно (вољом домаћице) нису постале "прженице" (уз ону невероватну количину масноће коју упију, то преименовање је разлог више да их не једем). Неки у овој кући, изгледа, радо за "туђе" речи мењају своје, јер ваљда мисле да је туђе боље! А ја НЕЋУ, нећу и тачка! (Мислим, узвичник!)