Моја средња сестра родила је прво дете у
тридесет и трећој години (друго са тридесет седам). А најмлађа, која је недавно
закорачила у четврту деценију (ијуу, ала је оматорила) постала је мајка са
двадесет шест. И једног дана се прерачунава (скоро се сетила), па каже: могла сам
сад да се удам (а само што се пожалила да су је сустигле године... кад не
уме, као ја, да им завара траг). Наша мајка добила је треће дете у двадесет
деветој (кад ја бејах у том узрасту, нисам знала за себе, а камоли за
бебе). А Моника Белучи први пут се породила на прагу четрдесете (друго дете
пренела је преко "прага" - већ јој беше четрдесет пет) .
Не
постоји универзални "прави тренутак" и универзални план (за неке чак
не постоји "друга половина", па морају кроз живот тако "обогаљени");
не постоји један пут ни јединствена брзина којом се кроз живот путује: неки са
четрдесет увелико мајке, а неки још (увелико) деца!
Нема коментара:
Постави коментар