Тетке су опасне по живот, нарочито кад држе дете у наручју, нарочито кад посрћу. И кад се то деси без сведока, и ђене-ђене, ни лук јела ни лук мирисала: дете мало закмечи, па и заборави. Заборави дете, али зет никако - једва дочека да ме узме на зуб. Десило се да зет буде изврнут на угаоној гарнитури (мислим, то није изузетак, то је правило - он је изврнут стално, него се десило да има добар поглед на дешавања у дневној соби) баш кад сам ја крочила преко прага, па лоше проценила простор, што се Матији обило о главу (закачио, јадничко, довратак).
Нешто касније друга тетка приуштила је Матијици ударац у та иста (већ поменута) врата (и ту исту, поменуту, главицу). Зет (који се и тад налазио на истом месту, у истом положају и једнако отворених очију) и то је једва дочекао: читав дан је звоцао због неспретности свастика (које угражавају безбедост његовог чеда) - и кад их нема, он измишља мрље на нашем лику и делу (нек је на нама трунчица кривице, он ће је очас преиначити у нафтну мрљу величине Атлантског океана).
Али и мачка, па и свастика, има нокте (а и ваљане аргументе) да се брани: ко ради, тај и греши (ономе ко се вазда излежава, и детету ретко се примиче - кад се сви други измакну, мирна је савест)!