Паметне су биле моје вршњакиње што су са двадесет година рађале децу (мада сумњам да су баш то тада планирале и имале на уму; у ствари, сигурна сам да ум с тим нема никакве везе). Не само да су осигурале продужетак породичне лозе, но су себи обезбедиле бесплатну радну снагу. Чим наврши десет-једанаест година, то већ може кола да вуче (а камоли да кува, пере, пегла...). Захваљујући родитељском ауторитету, мајка дигне све четири увис, а сав терет одржавања домаћинства пребаци деци на грбачу. Е да ми је била ова памет (него оћу ја да се играм још у песку док други пуштају у погон репродуктивне органе, и ето ми сад) - да и ја данем душом  ( на млађима сав посао остаје)!