Вечерас, док се спремасмо за спавање, моја старија сестричина упита, срамежљиво осмехнута : "А у кога си се ТИ заљубила?" /Ако је она, и ако је Маша, ако је читав свет заљубљен, ваљда се и од мене очекује да легнем (већ једном) на руду (само полако, да се не нажуљам): куд сви Турци, ту и мали Мујо; ал' Мујо се опире и рита - не сме нико (сем сестричина) ни да га упита.
У последње време све чешће зна да сличне тренутке интимности (кад нас две останемо насамо, а не зна да, ако сестра и зет не прислушкују, и зидови имају уши - клемпаве и начуљене) искористи да прочепрка по моме (наизглед леденом и ненастањеном) срцу (нешто јој ту никако није јасно), сваки пут остајући без одговора (какав прижељкује)./ Нисам се заљубила (веруј ми на реч, ако ћеш да те обманем). Е, онда ћу ја да ти нађем дечка (који се после, сва је прилика, лако преиначи у мужа), реши она да ме ратосиља самачког статуса (нит је прва нит је најмлађа којој је то пало на памет; за руком нит је иком пошло нит ће поћи). Е па неећу, не можеш ти да ми тражиш (као да се то на путу, а не знаш ни ком, налази; а свећом да тражиш - не би се усудила: густ је мрак, а на далек пут треба да се кренеш).
Уосталом, што морам да се заљубим (остадох ја тврдоглава, као и сваки пут досад)? Е паа мораш, каже она, мораш да се "ожениш" (и да променим пол, а?). Е нећу, одбих још једном, пркосно, ја. Е паа, додаде са смешком она, лежећи на кревету, онда нећеш добити пааре, пуно пара (ово је аргумент који има и функцију мамца, јасно ми је). Какве паре, насмејах се (а богами и постах попустљива према "лудом камену" и олтару), откуд ми паре (направих се невешта)? Од неких људи, додаде она загонетно, и не хте даље да ми објашњава, али препознала сам ја у њима сватове и чула како подврискују (међутим, кладим се да су готово сви спремили сервисе за ручавање, од пара ништа - жали боже онолике прасиће на свадбеној трпези).
У последње време све чешће зна да сличне тренутке интимности (кад нас две останемо насамо, а не зна да, ако сестра и зет не прислушкују, и зидови имају уши - клемпаве и начуљене) искористи да прочепрка по моме (наизглед леденом и ненастањеном) срцу (нешто јој ту никако није јасно), сваки пут остајући без одговора (какав прижељкује)./ Нисам се заљубила (веруј ми на реч, ако ћеш да те обманем). Е, онда ћу ја да ти нађем дечка (који се после, сва је прилика, лако преиначи у мужа), реши она да ме ратосиља самачког статуса (нит је прва нит је најмлађа којој је то пало на памет; за руком нит је иком пошло нит ће поћи). Е па неећу, не можеш ти да ми тражиш (као да се то на путу, а не знаш ни ком, налази; а свећом да тражиш - не би се усудила: густ је мрак, а на далек пут треба да се кренеш).
Уосталом, што морам да се заљубим (остадох ја тврдоглава, као и сваки пут досад)? Е паа мораш, каже она, мораш да се "ожениш" (и да променим пол, а?). Е нећу, одбих још једном, пркосно, ја. Е паа, додаде са смешком она, лежећи на кревету, онда нећеш добити пааре, пуно пара (ово је аргумент који има и функцију мамца, јасно ми је). Какве паре, насмејах се (а богами и постах попустљива према "лудом камену" и олтару), откуд ми паре (направих се невешта)? Од неких људи, додаде она загонетно, и не хте даље да ми објашњава, али препознала сам ја у њима сватове и чула како подврискују (међутим, кладим се да су готово сви спремили сервисе за ручавање, од пара ништа - жали боже онолике прасиће на свадбеној трпези).
Нема коментара:
Постави коментар