И мушкарци су се коначно, бар у свету играчака, изборили за родну равноправност (ал' нису они хтели каранфил за Осми март - изборили су се за телесну слободу). Некад су мушке лутке биле у ствари само жене трансвестити: у панталонама, као и под сукњом - не беше ничег... интересантног;) (лутке су биле без полних обележја). А вечерас у једној продавници видех: испрсили се дечаци, онако гумени, насмејани, сви голи испод паса (са комплетном опремом изнад и капом на глави: изгледа да „горе им је хладно, доле им је вруће“;)), опуштени као да су на Ади Бојани (а не на полици продавнице којом пристојан свет шета) и раширених ногу. Распиштољили се ко мушка новорођенчад кад стигне кући из породилишта, па их распојасају, а сва им родбина зине поносно у међуножје.

 /Чудна ми чуда - малецкога полнога уда... који се мушким сродницима, истина, причињава као гигантски и вазда поносно и самозадовољно тврде да је то породична одлика, а њихове жене тајанствено ћуте (још ниједна, можда из чисте злобе, није ни дискретно бар климнула главом). Да је све то истина (знамо да Циганин, без мере, хвали свога коња, а камоли... мајмуна;)), сви би сперматозоиди и јајне ћелије кукали да се роде као Срби. А да је који од (ако им је веровати, обдарених... али само у пределу препона; бог ти увек негде закине: ко нема у глави, има међу ногама;)) Срба био Адам (поуздано знам да није јер би се хранио искључиво производима са ражња), онај блента што је волео да једе воће, и то забрањено (не ни мандарине ни поморанџе, ни банане: јабуке па јабуке, запео па му пресело), из газдиног воћњака (па окривио за то жену, као она га наговорила: а да му је рекла да скочи у бунар, би ли скочио?): ма какав црни, овај зелени, смоквин лист - цело стабло не би могло да сакрије срам... овај национални понос./

 Дакле, ја можда и не бих обратила пажњу, али Маши ни много ситније и небитне ствари не би промакле: где је ПИША могла да остане тако истурена, а непримећена?! Пиишаа! Ееј, људии: ПИИША, па не виђа се то сваки дан (тек понекад, кад ти успе да провириш, пре но што ти одрасли затворе руком очи, иза леђа дечаку који пишки у твом купатилу, евентуално кад се Матија пресвлачи). /А мене ти луткови (и њихове пише) просто иритирају, као лети млађана мушкадија, чији родитељи сматрају да ластиш на гаћама може озбиљно да нашкоди здрављу њихових потомака, те им допуштају да по плажи трче онако гологузи и ландарају ми пимпецима (сад сам ушла у лик Ведране Рудан, куку, јер ја ово никад пре у животу не поменух) над главом. Ух, то ме тако нервира: да нисам гадљива, све бих им пооткидала;) (истина, знам неке који би, без проблема, то место мене учинили, ако у међувремену неко тој деци не навуче гаће)./

 Изненађена што се то тако јавно показује (а иначе их крију као змија ноге... кроз које она додуше некад покуша и да провири, па јој одрасли кажу да то „није лепо“, а зашто враг би га знао), гледа у нас и ваљда очекује да поделимо задовољство или да реагујемо негодујући што те лутке немају стида па су пред толики народ изложиле своје гениталије. Маша се пропела на прсте и зури, па понеку лутку и радознало пипну где „пристојне“ девојке (ако им је веровати) ни у сну не би (на кога ли је повукла, боже мој; чик да јој се, кад порасте, неки замери), не престајући да нас обавештава: пииша, пииша (не сумњам, Машо; можда ти не бих веровала на реч, ал' гледам и ја ТВ, читам новине ;)). А тетка се мало посагнула, па додаде: гле, и тестиси (дообро, добро, можда би требало рећи мошнице... ал' давно сам имала биологију)!  Што пропусти (да види) млади Татомире, дочекује дели-Радивоје! :)