Мало-мало па ме неко, у присуству мојих
бројних сестара и буљука њихових потомака упита: шта ти чекаш? (Ни Естрагону и
Владимиру нису толико често постављали поменуто питање, иако се нико није
начекао као њих двојица.) Својих пет минута?! Откуд им идеја да чекам ишта,
појма немам. А не чекам аутобус, ни воз (мада ћу можда ухватити онај последњи,
који многима измакне). Не чекам лимун, ни буклију (њу поготово)... Зашто се
људима чини да нешто чекам, појма немам, а и не марим.
Нема коментара:
Постави коментар