Маша је видела вибицуу (тако каже, а лаже)

Већ годинама Маша ме прогони, све у нади да ћу се пред њом појавити као од мајке рођена (или бар упола разодевена). /Јасно је онда зашто посебно воли кад смо на мору (не иде да се купам закопчана до грла)./ И једнако толико ја сам на опрезу: скидам се само иза затворених врата и кад сам сигурна да је Маша бар десет километара далеко. Њену радозналост појачава то што ја одбијам да признам оно што је (колико-толико) очигледно: да (као и друге жене, мање-више) имам с..е (а нарочито добро пазим да Маша не дотакне, као што с времена на време покушава, "доказни материјал", у који често блене и вреба као кобац пиле). Кад год одем да се туширам, она се "нацрта" пред вратима (а, ако је неко не спречи, покушава и на силу да их отвори: нема скрупула) и пропитује ме шта унутра радим (играм пипиревку). Кладим се и да притом вири кроз кључаоницу (само што се ја туширам иза завесе, па јој труд узалуд).
Данас одем у ве-це, а она одмах за мном насрне (само, знам ја за јадац) на врата (али их пољуби, намакла сам рајбер). Пиишкиим! (Врло довитљиво! То је као да јој кажем: једем сладолеед!) Наравно, поставила сам јој ногу изнутра, али кад се већ готово сасвим навукох, пустих јој да тобоже отвори врата (окренувши јој задњу страну, на којој су фармерке већ биле на д...месту). И, ваљда из пркоса што јој се нада изјаловила у последњи час (и прикривши разочарање због тога), она објави (тј. слага и не трепну) свима који се налажаху у близини (а немају проблема са слухом и познају основе ихтиологије): победиВа саам, видева сам вибицуу (Маша се рибици радује више но пецароши)! /Вараш се, игра још није готова, не знаш ти мене: џаба ти и да унајмиш најбољег риболовца!/ Еее, Машо, ако се ико може тиме похвалити - то ниси ти!