По ко зна који пут у нашој кући неко је,
илуструјући своје излагање, подсетио да ко има зета, има и магарца (те
варијанте "два у један" врло су практичне и исплативе). Значи, ја
имам два, самозадовољно (и клиберећи се) додаде мој отац. Да, благо теби! Ајд
нек буде један коњ, настави он да (не дајући ни пет пара) попуњава сточни фонд.
Па нека ти буде (немам ништа против, копитар је копитар... важно да су им
широке сапи), нек се договоре који ће - направих се ја да не разумем куд он
смера. Решио човек да (преко "мојих леђа") осамари још једнога. Еее,
то те ЈУНЕ (и још какво, расно) неће муне!
Нема коментара:
Постави коментар