Staša je danas dobila bojanku s Mašom i medom. Ali bojenje je ne zaokuplja mnogo. Večeras ja uzeh da preuredim medin kamin (cigle su bile malterisane, ja sam ih učinila ponovo vidnim), pa reših i da docrtam jelku, pokone...
Spazivši bojanku u mojim rukama, Staša poče da kenjka i pokušava da je iščupa. A vratiću ti, nisam se predavala, neću ti pojesti, samo malo da bojim... (U mom detinjstvu majke su imale običaj da u ispravnost svojih nasilnih metoda uveravaju decu izjavom: Ja sam te rodila, ja ću te i ubiti. Ja sam ti kupila, ja ću (malčice samo) i bojiti!)
Dok smo se nas dve koškale, Ignjat je mirno sedeo na ugaonoj blenući u mobilni. Ne odvraćajući pogled od mobilnog, s već pomenutim mirom, upita: Imas ti tvoju knjigu? Imam, rekoh. Pa zasto onda diras Stasinu?
E, mali pametnjaković. Pomno pamti majčine izjave prilikom mirovnih misija. I primenjuje ih na "moj" slučaj. A kad sam grabi Stašine domine i sa njima (da su mu pri ruci) spava, ič ne mari za vlasnička prava.
Dok smo se nas dve koškale, Ignjat je mirno sedeo na ugaonoj blenući u mobilni. Ne odvraćajući pogled od mobilnog, s već pomenutim mirom, upita: Imas ti tvoju knjigu? Imam, rekoh. Pa zasto onda diras Stasinu?
E, mali pametnjaković. Pomno pamti majčine izjave prilikom mirovnih misija. I primenjuje ih na "moj" slučaj. A kad sam grabi Stašine domine i sa njima (da su mu pri ruci) spava, ič ne mari za vlasnička prava.
Нема коментара:
Постави коментар