Navukla Staša na leđa rančić, pa jednom rukom uprtila mačku, rekavši nam: Hoće moja maca (da) ide u 'kolu! A istina, u društvu je sve i lepše i lakše. Mačka (kojoj ne čusmo glasa, ne beše joj dopušteno da se sama izjasni i iskaže strast prema obrazovanju), otromboljena, visi do poda (ne može mala ruka da je obuhvati kako treba) i kmekeće. Ide u školu rado kao onaj Srbin iz Čorbine pesme u vojnike (ne može bez tuđe podrške: dva ga vuku, a trojica tuku).
Mjauče negodujući mačka i zvera uokolo ne bi li se kako oslobodila stega i uhvatila maglu pre no što zvoni za početak časa.
Krasna je bila ona Mira iz pesme što mački objašnjava kako u školu ne sme i da nema za mačke škole (tako je mogla da prede i planduje doveka). Ova mala izvan poezije u školu tera mačku, ko da kroz prozor gledala nije: sneg veje, kiša lije (i još, psst: mačka nove lekcije naučila nije).
Нема коментара:
Постави коментар