Najedanput Maša tobože zaplaka, napusti kuhinju i povuče se u moju sobu, gde se, kako često čini, sklupča na TA peći (dupe će jednog dana ispeći).
Šta joj je, upitah sestru, jer sam očito nešto propustila. Hoće neki prsten, a neće da čeka do sutra (nego smesta da se kupi). Kakav prsten, upitah. Kineski.
Odoh do Maše da je urazumim, surovom i zastrašujućom metodom. Plačeš zbog prstena koji će ti majka KUPITI sutra, prekorih je... Tekst koji joj izložih potom ponovih i u kuhinji, pred majkom i sestrom. Deca nemaju ruke, noge, glave, oca, majku... a ona plače zbog prstena. Malo je falilo da izgubim kontrolu: ja išla do škole peške, kilometar, i po snegu... dvaput godišnje (kad se putari BAŠ dobro pripreme)... Jeste, složi se sestra, jutros baš Deda Mraz (tj, neko u njegovo ime ili jedan od mnogih) pisao pismo (valjda jedno od onih pirotehničkih, koja "zapale internet") i kako mu je muka od današnje dece što i ne znaju više da požele igračke, svi hoće ajfon, ajped, aj, aj, aj... I kako deci ne treba sve ispunjavati, dovrši sestra, zakopčavajući jaknu. Gde ćeš, po prsten, rekoh zajednljivo. (Pa da, to je odlična ilustracija pomenutog pisma i promena za koje se zalaže taj Deda: da se deci ne ispunjavaju svi hirovi... smesta... pržite ih na laganoj vatri do sutra).
Sestra se nasmeja (zbog svoje nedoslednosti i običaja da igra kako deca sviraju, mada prsten nije kupila danas).
Šta joj je, upitah sestru, jer sam očito nešto propustila. Hoće neki prsten, a neće da čeka do sutra (nego smesta da se kupi). Kakav prsten, upitah. Kineski.
Odoh do Maše da je urazumim, surovom i zastrašujućom metodom. Plačeš zbog prstena koji će ti majka KUPITI sutra, prekorih je... Tekst koji joj izložih potom ponovih i u kuhinji, pred majkom i sestrom. Deca nemaju ruke, noge, glave, oca, majku... a ona plače zbog prstena. Malo je falilo da izgubim kontrolu: ja išla do škole peške, kilometar, i po snegu... dvaput godišnje (kad se putari BAŠ dobro pripreme)... Jeste, složi se sestra, jutros baš Deda Mraz (tj, neko u njegovo ime ili jedan od mnogih) pisao pismo (valjda jedno od onih pirotehničkih, koja "zapale internet") i kako mu je muka od današnje dece što i ne znaju više da požele igračke, svi hoće ajfon, ajped, aj, aj, aj... I kako deci ne treba sve ispunjavati, dovrši sestra, zakopčavajući jaknu. Gde ćeš, po prsten, rekoh zajednljivo. (Pa da, to je odlična ilustracija pomenutog pisma i promena za koje se zalaže taj Deda: da se deci ne ispunjavaju svi hirovi... smesta... pržite ih na laganoj vatri do sutra).
Sestra se nasmeja (zbog svoje nedoslednosti i običaja da igra kako deca sviraju, mada prsten nije kupila danas).
Нема коментара:
Постави коментар