Neku decu stalno treba opominjati i terati da peru zube. Stašu i Ignjata ne: oni to rado, svojevoljno i više puta dnevno rade. Njih, naprotiv, treba prisilno odvajati od četkica za zube. (To trlja, trlja dok mu ruke ne klonu.) 

Neretko celu pastu istisnu odjednom. Jer dok peru svoje zube, oni trljaju i uokolo, kao da je i lavabo zubat. I ne samo paste, oni obožavaju sve šampone, kupke, kreme... Staša je nedavno, i malo po malo, čitavu bocu (od gotovo litar) kosili kupke izručila u lavabo. I trljala, trljala, lavabo kupala... dok se majka nije pojavila, zadobivši trenutno nervni slom. (Uopšte, te majke su nervno vrlo labilna bića: njima je doživeti nervni slom ko trepnuti.)
Saslušavši donekle majčinu grdnju, Staša joj prstom uperi u drugu bočicu nad ogledalom, i mirno reče: Ima jooc, sta vices! Pobogu, ženo, čemu tolika drama: ako i nestane u kući, naći će se u prodavnici!
Da se ne raspravlja (uzalud je to činiti sa ženom koja zvoca), napustila je kupatilo i zavukla se u spavaću sobu. Tamo je kremom za telo propisno izmazala čaršav na krevetu (da bude baršunast i mek). 
Posle je majka (ta žena je prati u stopu, nema od nje mira) opet vikala ko luda. Svako radi svoj posao: deca održavaju kućnu higijenu i neguju nameštaj, a majke zbog toga padaju u nesvest i deru se ko poludele.