Jaka tetka

Jedanaesti rođendan sestričina je proslavila sportski, na zatvorenom terenu, s drugarima. 

Jedna od poslednjih aktivnosti beše nadvlačenje užetom: dečaci protiv devojčica. Krupnija (i jača) sestra ne odoli da se umeša. U jednom trenu i sestra i ja priskočismo devojčicama u pomoć i one, razume se, čas posla, pobediše. (A i instruktor je smirivao vatru među dečacima, koji učešćem odraslih, a pojakih, bejahu osuđeni na poraz: Pa i one su devojčice! Možda je to bio i diskretno proturen kompliment, ko zna.) Našavši se potom nadomak protivnika, namah odlučim da jednom stanem i na njihovu stranu (što mi sestričine potom, zbog posledica, zameriše). Nije pravedno, snage nisu ravnopravne, valjda da i dečaci jednom bar imaju pomoćnika. Tako su u ovoj igri izgubili sa samo 3:1. Ispostavilo se da sam stajala skrštenih ruku dok je sestra bila infiltrirana u ženske redove, tako dobro da je nisam ni primetila, a beše mi čudo kako devojčice tako brzo i lako nadvladavaju. (Da sam je spazila, rado bih joj stala nasuprot.) 

Dečacima svaka pobuna prođe prilčno neopaženo. Jedino je sestra (zdravo zajapurena od sportskog napora) na kraju kroz smeh upitala: Kome smeta jaka tetka?! 

Jakih tetaka ima raznih. Jake finansijski (i, po svoj prilici, fiktivne) znaju da pozajme basnoslovnu lovu (za stambeni prostor) i takve su najbolje (mislim najkorisnije), ali ni ove fizički jake (što volu rep mogu da iščupaju, a kamoli uže da nadvuku i protivnika onesposobe) nisu za bacanje (dobro dođu kod nadvlačenja užeta kad su devojčice slabije i kad ih je manje).