Zevanje uz etide

Ignjatova sestra svira pa razbija, što bi rekli mladi. Ostala deca kako koje. Slušao Ignjat u maminom krilu. Slušali ostali učenici i posetioci (deca i odrasli). Slušao Ignjat, pa kad beše tišina, samo zevnu glasno i nesputano, na šta se svi osmehnuše. Eto kako je nezgodno kad vas dremež spopadne u nedoba. Ne idite nipošto na koncert neispavani, svi će misliti da vam je dosadno (pa se možda i uvrede). 
Kad dremež popusti, Ignjat prstićima zasvira po đačkoj klupi. A kad baš (od neke Černijeve etide) pade u zanos, on i lupi pesnicom o sto.
Bravo, seko, bravo, sviraj ponovo to!