Кад чељад није бесна, кућа није тесна (други део)
понедељак, 16. октобар 2017.
U Tašmajdanskom parku sunce sija i žuto lišće veje. A siroti čovek, s crnom vrećom u ruci, zagleda otpatke pri vrhu korpi. Ne znam šta je nepristojnije: da gledam (sažaljivo) ili da odvratim pogled.
Нема коментара:
Постави коментар
Новији пост
Старији пост
Почетна
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар