Ja sam već čula od Mie, ali se pravim luda. I pitam ga: Matijas, šta to ima novo? On kaže: imam knjigu... zato što sam član biblioteke! Još dodade: imam člansku kartu (prvi dokument s njegovim imenom koji nije zdravstvena knjižica, mora da je na njega ostavio jak utisak)! Ooo, bravo, tetkin Radovane!
Toliko je kukao i navaljivao da je majka najposle morala da ga odvede u biblioteku. Trčao je uz stepenice do tih rajskih vrata.
Eto, kad je dete željno znanja i književnih avantura, zaustaviti ga ne može ništa (pa ni roditelji umroni od posla i kućnih obaveza). Neke ne možeš da nateraš na čitanje, a neke da prestanu čitati.
Napred, tetkin Radovane, stepenice se ne završavaju pred vratima biblioteke, tog zemaljskog raja (one kojima se kroz svet mašte uspinješ još su primamljivije i nema im kraja).
Нема коментара:
Постави коментар