Starije i mlađe godine

Spavala sam nekih pet i po sati, i to svakako ne kontinuirano (vazda se tumbam i praćam pod jorganom, od čega se načas i probudim). 

Sabajle pošla na autobus, ne razmišljajući (jer i ne imadoh kad) o pozamašnim podočnjacima (kao pokazateljima mog višemesečnog ignorisanja potrebe za još sna, jooš, još), pa usput svratim do Kineza, da vidim neke saksije (jok, cveće niti volim niti sadim; za poklon mi trebalo). A prodavačica raspoložena (taze, zaposlila se nedavno, pa još puna elana), iako se takođe žalila na neispavanost, raspriča se sa mnom. I da li što bejah jedina u radnji ili joj je tako naloženo, pratila me u stopu. Ja oko saksija, ona uz mene, ja do šolja, ona za mnom, ja do čaša, ona do mene... Kako sam blenula u neke zelene čaše, ja joj pomenuh svoju opsesiju bojama. A ona reče da se to i vidi po tome kako se oblačim. I ne ugrize se za jezik, no je đavo navede da glumi filozofa: Lepo je kad čovek i u starijim godinama (ti to meni, MENI?! deset, devet, osam, sedam... smiri se... šest... smeši se... pet...) i u mladim sačuva u sebi dete! (Ako nemaš šta pametno da kažeš, ćuti, bre, niko te ne plaća da razglabaš.)
Grom i pakao (nisam ja zalud u "mladim godinama" čitala stripove)! Lepo je i kad čovek u mladim godinama sačuva zube (pa bi stoga valjalo da jezik drži za njima)! Da sam iole netolerantnija, zveknula bih je pesnicom u vilicu (da i ona u starijim godinama sačuva u sebi dete... novorođenče -- bezubo).
Aagrr, kako me izluđuje neotesanost (neretko i uobraženost) onih čija je jedina prednost u tome što im je otac majku kasnije oplodio (i koji nisu svesni da će i snagu i jedrinu već za koju godinu izgubiti, te ostati kratkih rukava... u kojima  landaraće šuplja glava).  

Podelih potom svoj gnev s koju godinu mlađim od mene sagovornicama, a jedna od njih mi poveri da je najbolje da, radi unutarnjeg mira, izbegavam ogledala. Ne, rekoh (jer nisu sva ogledala okrutna i zlobna; neka mi stalno zvižde i kliču: lepa si, baš si lepa), imam bolji predlog: treba da izbegavam sve mlađe od dvadeset pet! (I da se držim kulinarske jednoličnosti: samo onih koji su u istom sosu!)
A ne bi loše bilo ni da oni mene izbegavaju u širokom luku (ako ne umeju jezik u futrolu da uvuku).