Јуче за свечаном трпезом жали се моја сестра (једе и жали се кад стигне, између залогаја) како има три килограма вишка. /Ијух, три килограма, стварно неподношљиво, наругах се. Па смета ми, настави она да се јада./ Једе, каже, и касно ноћу. А тамани слаткише. Ради мирније савести пази да једе кад је нико не види (што да јој неко звоца и загорча сласт).
Но, пре неки дан, таман кад се ушушкала у кревет и спремила да ужива у неким слаткишима, муж неочекивано бану на врата. /Не би то било иоле битно да муж, већ поприлично дуго, не води рачуна о исхрани: цуга литар сурутке дневно, једе мусли и прескаче вечеру (дивим се таквој самоконтроли; не бих ја могла празна желуца заспати ни у лудилу). Брине човек и о здрављу и о линији, па и на жену делује као глас разума. Сама његова појава, захваљујући том аскетском подвигу, већ делује као опомена. / Шта радиш ту, упита је оштро, као да је наслутио нешто недозвољено. Ништа, тобоже мирно (исувише, таман да буде сумњиво), а пребрзо одговори сестра, која је непосредно пре тога успела да под покривача тутне неке чоколадне мињоне. Како јој и израз лица вероватно беше ко у деце кад неку штету, и своју кривицу, покушавају да прикрију, муж, који се не даде тако лако заварати, приђе и одиже један крај покривача. Имао је шта и да види: једе жена слаткише, а чак се и не стиди. Ништа, а, погледа је прекорно. /Паа... ништа, тек десетину малих, малецких мињончића./
Гле, мињони! Ко ли их је ту ставио, зар им је место у кревету, сигурно су деца затурила... (Тако је сестра пред брачним контролором уноса штетних материја у организам могла да се вади.) О, како су та деца неваљала! /Предност коју свака мајка може да искористи: што мајци не приличи, тако на децу личи!
Но, пре неки дан, таман кад се ушушкала у кревет и спремила да ужива у неким слаткишима, муж неочекивано бану на врата. /Не би то било иоле битно да муж, већ поприлично дуго, не води рачуна о исхрани: цуга литар сурутке дневно, једе мусли и прескаче вечеру (дивим се таквој самоконтроли; не бих ја могла празна желуца заспати ни у лудилу). Брине човек и о здрављу и о линији, па и на жену делује као глас разума. Сама његова појава, захваљујући том аскетском подвигу, већ делује као опомена. / Шта радиш ту, упита је оштро, као да је наслутио нешто недозвољено. Ништа, тобоже мирно (исувише, таман да буде сумњиво), а пребрзо одговори сестра, која је непосредно пре тога успела да под покривача тутне неке чоколадне мињоне. Како јој и израз лица вероватно беше ко у деце кад неку штету, и своју кривицу, покушавају да прикрију, муж, који се не даде тако лако заварати, приђе и одиже један крај покривача. Имао је шта и да види: једе жена слаткише, а чак се и не стиди. Ништа, а, погледа је прекорно. /Паа... ништа, тек десетину малих, малецких мињончића./
Гле, мињони! Ко ли их је ту ставио, зар им је место у кревету, сигурно су деца затурила... (Тако је сестра пред брачним контролором уноса штетних материја у организам могла да се вади.) О, како су та деца неваљала! /Предност коју свака мајка може да искористи: што мајци не приличи, тако на децу личи!
Нема коментара:
Постави коментар