Миа, Маша и Матија приредили су у мојој соби луткарску представу по народној причи "Магарац и коњ".
Сем поменуте двојице, у представи учествује и газдарица. Представа је играна најмање два пута. На премијери двогодишњак из публике улетео је на позорницу и млатнуо папирнатог коња (који беше прикачен штипаљком, а штипаљка у руци једног од глумаца, скривеног иза округлог стола и зеленог столњака), ваљда расрђен његовим неморалним поступком.
Другог пута други дечак, петогодишњак, наједном је заридао, наизглед без икаквог разлога и објашњења. У чуду га гледасмо, покушавајући да откријемо шта није у реду, па да, у складу с тим, укажемо помоћ, искажемо саосећање, казнимо, или бар изгрдимо, презремо кривца... Кроз сузе нам најзад рече како он нееце да магалац умлее, а коњ да буде жиив. Добро, није проблем, решићемо то... Хоћеш да умре коњ? Нее, нееће умирање! /Крај овог малог и комшијина крава је безбедна, без бриге грицка сенце./
Ок, текст смо изменили. Може коњ и да увиди своју грешку, па да прихвати пола магарчевог терета, како би се овај опоравио и жив био мајци (а Матији сузе да усахну).... а не јадник да отегне папке (или он има копита? нема везе, народна изрека пет пара на то не даје) на туђ дан.
Па само реци, дечко, шта се кидаш; наши смо, побогу, ваљда можемо смрт да одгодимо или укинемо (бар у причи).
Сем поменуте двојице, у представи учествује и газдарица. Представа је играна најмање два пута. На премијери двогодишњак из публике улетео је на позорницу и млатнуо папирнатог коња (који беше прикачен штипаљком, а штипаљка у руци једног од глумаца, скривеног иза округлог стола и зеленог столњака), ваљда расрђен његовим неморалним поступком.
Другог пута други дечак, петогодишњак, наједном је заридао, наизглед без икаквог разлога и објашњења. У чуду га гледасмо, покушавајући да откријемо шта није у реду, па да, у складу с тим, укажемо помоћ, искажемо саосећање, казнимо, или бар изгрдимо, презремо кривца... Кроз сузе нам најзад рече како он нееце да магалац умлее, а коњ да буде жиив. Добро, није проблем, решићемо то... Хоћеш да умре коњ? Нее, нееће умирање! /Крај овог малог и комшијина крава је безбедна, без бриге грицка сенце./
Ок, текст смо изменили. Може коњ и да увиди своју грешку, па да прихвати пола магарчевог терета, како би се овај опоравио и жив био мајци (а Матији сузе да усахну).... а не јадник да отегне папке (или он има копита? нема везе, народна изрека пет пара на то не даје) на туђ дан.
Па само реци, дечко, шта се кидаш; наши смо, побогу, ваљда можемо смрт да одгодимо или укинемо (бар у причи).
Нема коментара:
Постави коментар