Идући јутрос на аутобуску станицу, свратих код сестре на посао. И сестра ме опскрби комплетним оброком. Узми сендвич, узми кифлицу, ууузми јабуку. /Зна она да подељена срећа двоструко је већа, а и килограми онда опадају, односно распоређују се равномерно -- пола на њу, а пола на мене./ Није морала много да наваљује (тек колико да натера жабу у виру да се брчне).
Кифлицу сам појела готово истог момента. /Сендвич нешто касније, у аутобусу; и ено ми на мајици остала флека од ајвара./ Са џемом; нисам мислила да је слатка. Гризем је (све ишчекујући ону сласт), а џем тек у наговештајима или при једном крају. И мислим се: зашто ли сви тако кифлице праве (кад џема у подруму има да се у њему подаве; добро, у пекарама се свакако штеди). Знам, жене страхују да ће им цурити у плеху (ју, наопако, ко то после да пере).
Кифлицу сам појела готово истог момента. /Сендвич нешто касније, у аутобусу; и ено ми на мајици остала флека од ајвара./ Са џемом; нисам мислила да је слатка. Гризем је (све ишчекујући ону сласт), а џем тек у наговештајима или при једном крају. И мислим се: зашто ли сви тако кифлице праве (кад џема у подруму има да се у њему подаве; добро, у пекарама се свакако штеди). Знам, жене страхују да ће им цурити у плеху (ју, наопако, ко то после да пере).
А ја мрзим кифлице с џемом у којима џем не можеш да нађеш ни свећом (додуше, било би и незгодно, да пада восак). Волим кад кифлице сама правим, па пола тегле џема у кифлице ставим.
Нема коментара:
Постави коментар