Ти кад завршиш то (неке обавезе, које јој, кад се за језик не угризох, поменух), родићеш бебу (канда мене нико ништа не пита)... и удаћеш се (тим редом... или ред није битан, али конта да то скупа иде, односно једно без другог не може). Аха, хоћу... /Баш јуче ми и другарица даде зелено светло за промену брачног статуса. Кад год (сва три пута годишње) неком скувам кафу и питам није ли (а знам да јесте) прејака, кажу (да ли из учтивости само): одлична је... можеш да се удајеш (ето какву моћ кафа има). А ја, проклетница, никад да искористим то одобрење./
Родићеш дечака, настави да планира, не марећи што се ја смејем и одбијам. Лећи ћеш на виљушку, настави занесено. (По замагљеном погледу беше видно како лебди на крилима маште, а сужене очи откриваху одлучност да реч постане дело.) Ма какву виљушку, зацереках се, ти ниси нормална. Па ко легне на нож, роди дечака, каже она озбиљно (ич не сумњајући у поузданост поменуте методе); ко легне на виљушку, роди девојчицу (чула Маша за неке народне тестове за рано откривање пола бебе у мајчином стомаку).
Родићеш дечака... лећи ћеш на виљушку... Чекај, јеси ли нешто побркала? Па тако се то каже (то је већ нека дечја враџбиница -- ако желиш брата, мораш да говориш како желиш сестру, и обрнуто, иначе се неће обистинити).
А ЗАШТО ти нећеш да родиш бебу, упита. /Зато што се не зачиње кухињским елементима, пу-пу. Па стварно, шта ми тешко? Толике жене су могле, а ја се све нешто нећкам./ Без обзира на мој прећутани одговор, не одустаје: ставићу ти виљушку (ма паметно; ако мене пита, ризикује да јој изложим аргументе с којима виљушка неће изаћи на крај)! Сместа отрча до кухиње и, тобоже кришом, држећи иза леђа, донесе тај део прибора за ручавање, те га, док сам се ја бавила у купатилу, тутну под мој јастук (ко да се дете замеће кад се виљушка под главу меће). Кад се вратих, она је тобоже опуштено (сумњиво беше колико се трудила да тако делује) причала о неутралним темама, али се повремено осмехивала, није се могла обуздати и ишчекати да легнем (и на руду, чему се ја целог живота опирем). Ја намерно главу спустих на страну супротну од оне под којом неопажено напипах металну направу. Али Маша кликну ликујући: ее, родићеш девојчицу!
Машо, ја бих рекла, ако жена науми да роди (на шта би ме тешко нагнали... ко жабу у воду), није виљушка то на шта треба прилећи, већ макар на посао, а потом на гинеколошки, тј. породиљски сто.
Виљушку која потомство слути спустих преко неке фасцикле на поду да преко ноћи ту одлежи (па ћемо видети хоће ли се у ембрион преиначити). Јутрос је замало не згазих, да ми прободе пете то моје ни заметнуто ни рођено женско дете.
Родићеш дечака, настави да планира, не марећи што се ја смејем и одбијам. Лећи ћеш на виљушку, настави занесено. (По замагљеном погледу беше видно како лебди на крилима маште, а сужене очи откриваху одлучност да реч постане дело.) Ма какву виљушку, зацереках се, ти ниси нормална. Па ко легне на нож, роди дечака, каже она озбиљно (ич не сумњајући у поузданост поменуте методе); ко легне на виљушку, роди девојчицу (чула Маша за неке народне тестове за рано откривање пола бебе у мајчином стомаку).
Родићеш дечака... лећи ћеш на виљушку... Чекај, јеси ли нешто побркала? Па тако се то каже (то је већ нека дечја враџбиница -- ако желиш брата, мораш да говориш како желиш сестру, и обрнуто, иначе се неће обистинити).
А ЗАШТО ти нећеш да родиш бебу, упита. /Зато што се не зачиње кухињским елементима, пу-пу. Па стварно, шта ми тешко? Толике жене су могле, а ја се све нешто нећкам./ Без обзира на мој прећутани одговор, не одустаје: ставићу ти виљушку (ма паметно; ако мене пита, ризикује да јој изложим аргументе с којима виљушка неће изаћи на крај)! Сместа отрча до кухиње и, тобоже кришом, држећи иза леђа, донесе тај део прибора за ручавање, те га, док сам се ја бавила у купатилу, тутну под мој јастук (ко да се дете замеће кад се виљушка под главу меће). Кад се вратих, она је тобоже опуштено (сумњиво беше колико се трудила да тако делује) причала о неутралним темама, али се повремено осмехивала, није се могла обуздати и ишчекати да легнем (и на руду, чему се ја целог живота опирем). Ја намерно главу спустих на страну супротну од оне под којом неопажено напипах металну направу. Али Маша кликну ликујући: ее, родићеш девојчицу!
Машо, ја бих рекла, ако жена науми да роди (на шта би ме тешко нагнали... ко жабу у воду), није виљушка то на шта треба прилећи, већ макар на посао, а потом на гинеколошки, тј. породиљски сто.
Виљушку која потомство слути спустих преко неке фасцикле на поду да преко ноћи ту одлежи (па ћемо видети хоће ли се у ембрион преиначити). Јутрос је замало не згазих, да ми прободе пете то моје ни заметнуто ни рођено женско дете.
Нема коментара:
Постави коментар