уторак, 19. август 2014.

Види рибицу!

Поранила бејах на плажу, па се спустила крај мора. Тик до мене беше неки човек с двоје деце, око којих се сатима бактао (деца су тако захтевна): свлачи, навлачи, храни, поји, силом у мору кваси, увија у пешкире (и вероватно се горко кајао због сулуде намисли да сам поведе децу, оставивши жену да мало предахне)...
Кад дечак пожеле да пишки, отац га посла у воду. Но малог беше мрзело да скваси ноге (јутро рано, вода хлађана), само истури бокове и обави посао. Да ми је неко само снимио израз лица (односно гађења). Дојадише ми та гологуза деца са слабом бешиком или слабим моралним принципима (онеспокојава ме чињеница да ми се око главе врзмају... и уринирају, о ужаса), односно њихови родитељи (јер они их уче и подстичу да мокре у мору, оном истом у којем се ја купаааам).
Након неког времена, мали се загледа у воду, па наједном усхићено врисну (и из дремежа ме прену): ВААУУ, ВИДИ РИБИЦУ, ВИДИ ЈЕ! Исколачио очи и само поскакује. Побогу, дете, помислих, зар је то разлог за толику дреку... и ерекцију (не носе деца купаће гаће, па видиш и што не желиш)?! 
Ако изузмемо дреку, мушкарци једнако реагују читавог живота, само што рибица добије наводнике, а "одушевљење"нарасте.

Нема коментара:

Постави коментар