Данас сам морала да поједем два сладоледа, у исти мах и наизменично (поломила сам се да то постигнем).
Маша и ја бејасмо остале саме на плажи, а бесмо и доконе, па намислисмо да једемо сладолед. Одемо заједно до замрзивача, одаберемо свака за себе и вратимо се у хлад на лежаљку, те прионусмо на посао.
Маша и ја бејасмо остале саме на плажи, а бесмо и доконе, па намислисмо да једемо сладолед. Одемо заједно до замрзивача, одаберемо свака за себе и вратимо се у хлад на лежаљку, те прионусмо на посао.
И све би било добро да Машу не наведе ђаво да проба мој цмок. Како лизну, тако одби да настави с лизањем оног ленија. Иако одушевљена мојим цмокoм, није могла јести ни њега јер сам га својим језиком управо била сврстала у секнд хенд. Дакле, морала сам да јој купим исти такав, али неначет. Но, да бих уопште могла да се макнем с места, морала сам, и то брзо, појести и њен: оба сладоледа, ко за инат, топе се брзином којом се последњих година топе глечери. Све сам руке замазала, а подоста је кануло и на лежаљке (ионако су већ личиле на свињац).
Е, куку, мени, морала сам да поједем и лени (у мојој кући је познато да ја не волим чоколадне сладоледе; а добро сам прошла, у овом има подоста и ваниле). Па што си морала, пита се сестра. Да се не баци, рекох, грехота је.
Нема коментара:
Постави коментар