Пред полазак на море, кад већ бејах све спаковала, уђох у купатило, да се зачас истуширам. Али Маша ми поче облетати око врата, борећи се с моралним (читај: мојим) забранама (јер јој онај рајберчић, давно ослабљен, није био никаква препрека) и једва одолевавши да у купатило груне. Најпосле одшкрину врата, упозоривши ме најпре да ће то учинити. Кад ја дрекнух и позвах у помоћ укућане, она се повуче назад у ходник. Но, како укућани нису били нарочито заинтересовани и узнемирени (да те види голу, па шта; шта ти вазда глумиш, шта се скриваш, сви могу да буду виђени, само се ти браниш...), Маша настави да тражи оправдање за боравак са мном у купатилу. Морам да пишким, рече и, не чекајући моје одобрење (које не би ни добила, зна она да би залуд губила време, а и шансу да ми иде на нерве), уђе, вероватно силно узбуђена и искежена због онога што се одвијало иза плаве завесе (тачније, због сазнања да сам иза ње гола голцита).
Додуше, тог момента је све стало, тј. чесма је искључена, туш заденут у држач, а ја сам једном руком ухватила десну, а другом леву страну завесе и, тако разапета као Исус Христ, спремно чекала напад (е, па тврд сам ја орах, Машо, чак и кад сам разодевена). Како обави што је хтела, док ја не престајах да вичем: излази, излази, она мирно приђе завеси, рекавши, с ђаволским изазовом у гласу: морам да оперем руке (сви у кући навикли смо да руке перемо над кадом). Е нећеш, нећеш (чвршће стиснух крајеве завесе)! Аааа, изведите је! Коначно се зет накани да малу воајерку одвуче на безбедну удаљеност.
Додуше, тог момента је све стало, тј. чесма је искључена, туш заденут у држач, а ја сам једном руком ухватила десну, а другом леву страну завесе и, тако разапета као Исус Христ, спремно чекала напад (е, па тврд сам ја орах, Машо, чак и кад сам разодевена). Како обави што је хтела, док ја не престајах да вичем: излази, излази, она мирно приђе завеси, рекавши, с ђаволским изазовом у гласу: морам да оперем руке (сви у кући навикли смо да руке перемо над кадом). Е нећеш, нећеш (чвршће стиснух крајеве завесе)! Аааа, изведите је! Коначно се зет накани да малу воајерку одвуче на безбедну удаљеност.
На мору ме је такође прогањала, повремено, да види "тениске лопте" (синтагма коју сам лично смислила и сместила у властити брусхалтер Машу нарочито "голица"), а у мору је покушала и да ми свуче гаће (та мала је гора и од немирних таласа). Гледајући једном из воде како се пред Машом у плићаку гузим скупљајући шкољке (а заборављајући да ђаво не оре и не копа, а сва је прилика и не шета безазлено по песку), сестра је претрнула, очекујући да ми ова изненада стргне купаће гаће, па да ми "севне" бљештаво бела позадина на очиглед гомиле купача (и да пукне брука међу боровима и сунцобранима).
Прилика беше изузетно повољна, јер ја се бејах заборавила, али, срећом, заборавила се и Маша, те избегох грдну срамоту.
Прилика беше изузетно повољна, јер ја се бејах заборавила, али, срећом, заборавила се и Маша, те избегох грдну срамоту.
Нема коментара:
Постави коментар