Беше већ седам сати кад покупих прње и кретох, нерадо, с плаже (вода је тако топла, ах, тако нежно валови се преливају преко стопала док по песку ходам). Како су и други купачи већ увелико напуштали Плаве хоризонте, поглед ми паде на две девојчице преда мном. Тачније, за око ми запе једна. У, ала је ово дете поцрнело, помислих (никад никог слично препланулог не видех). Истовремено се упитах како је могуће да поцрни толико, као Црнче. Хм, могуће је врло лако (потврди се чим погледах њену специфично уврћкану косу, свезану у репић, и њеног оца): да те роди мајка! Дете зифт црно - на тату повукло. Додуше, она бела жена не мора му бити мајка, она бела девојчица не мора му бити сестра, можда нису у крвном сродству.