Дивим се људима који од раног јутра брбљају, телефоном, са задовољством и особитом страшћу, о баналним стварима... /Дивљење престаје кад су ми поменути у блиском сродству и на мојој тераси, док ја у кревету још не успевам да се суочим с новим даном, са самом собом и с читавим светом./
Какав је то дар (ах, подле ли судбине, срчани ћу удар доживети од толико надарених у својој кући)!