Откако је Маши јуче стигао таблет, Миа и она се готово нису одвајале од те справе. Зависнице, да ми је знати на кога сте повукле, завапих вечерас театрално.
А још јутрос, кад сам им гунђала (малчице, колико ме улога тетке, кад у близини нема других одраслих, обавезује) што неће да једу, већ само играју игрице, оне су, готово углас, истуриле главни аргумент ( нимало се нису потресле, ни збуниле): па и ти си цео дан покрај лаптопа, и само идеш на Фејсбук!
А није, друго сам ја. Ја мало бацим поглед, па се мало продерем на Миу (што се вере уз довратак, па може да декне о под), па опет мало бацим поглед, па се продерем на Машу (откуд знам што, стају ми на жуљ, те једна, те друга)... 
За све сам, брате, способна! Да не спомињем да сваки час нешто чалабрцнем. ;)