Važno je pobediiti

Tokom zimskog raspusta u Centru za kulturu održavane su razne radionice, i moji sestrići su, nekad u punom, nekad u okrnjenom sastavu, posećivali sve. Pokazalo se da su neki od njih osobito slavoljubivi i ne biraju sredstva.

Na muzičkoj radionici igrali su muzičke stolice. Ostavši na samom kraju s Anastasijom, dve-tri godine mlađom,u silnoj žudnji za pobedom Maša joj izmače stolicu, kako bi sama sela, a dete svom težinom drosnu na pod i rasplaka se. Sreća da se nače druže, pa smo nekako izgladili odnos.
Na dramskoj radionici igrali su šetnje. Svi šetaju dok se ne izda neka naredba. Recimo: kolica, jedno na krkače, tri kolena, četiri guze i sl. Onaj kome ponestane partnera s kojima bi naredbu izvršio, ko je najsporiji, pa ostane prekobroajan -- ispada iz igre.
Šetnja... šetnja... šetnja... Troje da se uhvate za uši! Oni se često svi ušeprtljaju, gledaju s kim da se usude, birkaju i tako gube vreme. Mia i Aleksejeva sestra dograbile su se s Aleksejem za uši. Ali se tren potom Maša, u potrazi za trećim uvetom, okrenula i, dohvativši Alekseja za uvo, čvrsto kao učitelji starog kova nevaljalog đaka, prevukla ga k sebi i Petri. Aleksej nije stigao, a verovatno ni želeo da se brani (njemu svejedno, on ostaje), pridružio se vršnjakinjama.

Šetnja... šetnja... šetnja... Dve devojčice, jedan dečak, da se zagrle! Dečaci su i inače u manjini, vlada oskudica, pa dragoceni ko suvo zlato. Znajući to, Maša odmah dograbi Jovana, koji je pokušavao da utekne (sramota ga da se grli s devojčicama). Beše Jovan nadomak sedišta, ali Maša stisla za ruku i ne pušta. Naprotiv, snažno vuče. Dolazi ovamo, uporna je (a i starija, viša, jača), neće pobedu da prokocka. Jedva se Jovan, sav rumen od stida, iskobelja.

Na kraju, kad je trebalo nekom skočiti na krkače, pokušala je da zajaše sestru, duplo manju, iako je sestra već bila na nečijim leđima.

Za samo nekoliko dana pokazalo se na šta je sve Maša spremna radi pobede. Niti bira sredstva nit pita za cenu. Ako treba i dečaka zagrliti, zažmuriće, zagrliće.