Priča večeras sestra (valjda gledala na TV-u): Neka devojčica, šesti razred, preko trista knjiga pročitala! Čita svaki dan, pre škole, posle škole, pre i posle treninga... (Nekada davno, kako počinju sve bajke, to je bilo toliko uobičajeno, rasprostranjeno i, samim tim, medijima neinteresantno. Danas je senzacija, o kojoj se govori u dnevnicima.)
Pa šta misliš, pitam, šta je bolje, to ili da bulje u telefone? Koliko je ta mala intelektualnija od ovih telefonskih zavisnika (mobilni telefoni, između ostalog, izbijaju deci knjige iz ruku)!
A i vidi se da je neki retard, našali se sestra, iznoseći stav većine koja ne čita i koja od knjige beži ko od kuge.
Ne zaboravite: i kad (ne) čitate u potaji knjige, na čelu vam se one (ne) vide!