Čim me videla na krevetu s Mašom, zatrpanu Mašinim knjigama i sveskama, Staša se primakla s poluižvrkanim listom papira: Možeš, molim te, da mi uradiš domaći?
Nisam pristalica toga (mora sama da se trudi), ali kako, tako slatkoj, čovek da joj odbije? Istina, nije imala neki konkretan zadatak, pa nacrtah samo neke jabuke: sabrah dve i tri, što je jednako pet.
Staša je bila zadovoljna. I još je rekla: Ja neću onda da idem u školu, ako naučim!
Pa jašta, koji ćeš vrag, ako jabuke znamo da saberemo kao i da ih slistimo.