Jova bi da izvrda ručak. Ali Jovina mama je neumoljiva: Jova mora nešto da pojede, jer kad je gladan, nije svoj, on načisto podivlja!
U sledećem trenu Stašina mama prekori Stašu: Šta je s tobom, što si podivljala!
A Jova odmah ščepa priliku da svoju muku prebaci na drugoga: Vidite, nju treba da terate da jede, a ne mene!
Pođe mu za rukom samo da sve prisutne nasmeje. (Malo je supe morao da posrče.)