Odjutros su nas dvaput zvali na neke promocije. Prvi put se javio otac, pa kako su krenuli izokola, nisu ni stigli da mu kažu zbog čega se interesuju za njegovo zdravlje. (Hteli su sigurno da mu nude neke magnete koji ublažuju simptome starosti, dušeke na kojima i okoreli zločinci spavaju snom pravednika; kremu s kojom legne baba, a ustane devojka...)
Malopre su iz turističke agencije tražili baš mene. (Ja bih putovala, ako lepe oči spadaju u valutu kojom se može platiti.) Ne znam otkuda im moje ime i pitam se ko li ga sve zna. Zastrašujuća je pomisao da smo svi, protiv svoje volje, učesnici nekog rijalitija, a i ne znamo ko je Veliki brat, kad će, gde i zašto da nas p(r)ozove.
Ne može čovek da utekne; u crnu zemlju da se zavuče, neka bi ga krtica presrela s promotivnom ponudom.