Volim te i takvu

Jednog poslepodneva mama je, nakon posla, prilegla da malo odspava.

Posle se probudila, pa najpre istuširala Matiju. Matija se, onda nag baškario na krevetu u spavaćoj sobi. Zadenuo ruke pod glavu i kad mama iz kupatila (po kojem je nešto rasklanjala) na vrata sobe banu (onako podbula, pospana, čupava, znojava i mokra), on reče: Mnogo te volim, volim te i takvu! Kakvu (mama nije bila sigurna da je razumela)? Groznu. Kako misliš, grozna sam kad se derem (verovatno i te večeri štošta nije bilo na mestu, pa ni dečje zadnjice -- sedeli su na ušima) ili grozno izgledam? Izgledaš, bio je iskren Matija. (A nisam bila tad ružna, kaže mi sestra, samo ne i doterana, bila sam normalna. Mame najčešće imaju toliko posla da ne mogu u svakom trenu da budu tip-top; kod kuće nekad gledaju samo da sve posvršavaju i kreveta se domognu, ne bi li se odmorile.)

E, to je muškarac kakvog bi svaka žena poželela (a možda ga ne bude dokle ga ne rodi). Ako takav bude i kad odraste, blago onoj koja ga se dočepa. Kakva god da je, on će da je voli.