Kakva je to droga! Uđem u kuhinju, nečujno. Osmotrim oca na krevetu. Zabačene glave, on spava, čak hrče. Jedva dočekam da dograbim daljinski i ugasim TV. A čim se to desi, gotovo ISTOG trena, otac se pobuni: šta mi gasiš? 

Pa spavaš, čoveče, odgovorih iz kupatila. Ko spava, odgovori on (isto kao da me nazvao lažljivicom, koju oči varaju). Moj deda, pomislih (a spava, i jedan i drugi, večnim snom). 

Pa upali, ako ne spavaš. I ne upali (mora da su mu se odmah sklopile oči i usnuo mu um, oslobođen onog zvučnog đubreta koje mu ne da mira).
Od Parova čovek ni u snu ne može da živi. Kakva je to muka!