Na predstavi sam sedela između dve drugarice, vršnjakinje. I jedna od njih uvek insistira da svako druženje zabeležimo selfijem. Tako se mi slikamo i slikamo. A ja, po običaju, gunđam i gunđam... Jao, ja sam grozna! Ova slika ili je mutna ili ti ne valja kamera... a možda i ja ne vidim dobro (biće da je sve pomalo).
Ona (a i ova druga, izgleda) jedva dočeka: pa malo su i godine! (Ma šta godine, kakve godine, šta mene briga za godine...!) Ne spominji, kroz blagi kikot tiho je upozori druga (sugerišući time kako ja neću ni da čujem za godine, kao što i neću).
Ne znam što svi hoće da se osećam i ponašam kao baba, ne znam. I nije mi primamljivo i ne osećam se (a, ako me ogledalo ne laže, i ne izgledam). One, (ne)ozbiljne dame, imaju odraslu decu, bezmalo unučiće, pa im to prirodno. Ja još ni iz tinejdžerskog doba kao da nisam izašla (a kanda će me skoro u ilovaču spustiti), za šta se argumenti mogu naći i u mom životnom (ne)iskustvu. Neki ljudi nikad ne odrastu, čak i ako ostare (imam pravo da se opirem do poslednjeg daha... i taman dotle i hoću).
Ona (a i ova druga, izgleda) jedva dočeka: pa malo su i godine! (Ma šta godine, kakve godine, šta mene briga za godine...!) Ne spominji, kroz blagi kikot tiho je upozori druga (sugerišući time kako ja neću ni da čujem za godine, kao što i neću).
Ne znam što svi hoće da se osećam i ponašam kao baba, ne znam. I nije mi primamljivo i ne osećam se (a, ako me ogledalo ne laže, i ne izgledam). One, (ne)ozbiljne dame, imaju odraslu decu, bezmalo unučiće, pa im to prirodno. Ja još ni iz tinejdžerskog doba kao da nisam izašla (a kanda će me skoro u ilovaču spustiti), za šta se argumenti mogu naći i u mom životnom (ne)iskustvu. Neki ljudi nikad ne odrastu, čak i ako ostare (imam pravo da se opirem do poslednjeg daha... i taman dotle i hoću).
Нема коментара:
Постави коментар