Ne očekujem, ne želim i ne volim da mi čestitaju Osmi mart. Ali se poslednjih godina to desi po nekoliko puta (uvek se nađe... neka sestra, drugarica, sestričina...; znam, znam da ste očekivali kakvog muškarca u toj ulozi, ali moram da vas razočaram).
Najstarija sestičina, pozvavši me da nešto u vezi škole pita, promrmlja i: srećan Osmi mart! Jao (mnogo mi je neprijatno kad me to zadesi), znaš, meni taj (banalizovani) praznik ne znači (nikome ga i ne čestitam), ne doživljavam ga kao svoj, niti sebe kao tipičnu ženu (razmišljam nekako više kao muškarac). Uvek pokušavam da se branim od tih patetičnih čestitki.
Pređe preko toga sestričina. I pohvali se odmah: a znaš šta sam ja dobila od simpatije? Sve neka srca, od kojih sam jedino zapamtila ona jestiva, neke bombone srcolike. I poruka u nekoj boci, romantična (a tetki smešna ta patetika). Poćutah malo (kivna na tog malog što mi oko sestričine obleće i što ona raste, pa će biti sve više poklona i za mene muka), te rekoh: a dobro, šta te briga, rekoh (ne bih li taj čin depatetizovala), ti pojedi. (Ne bih se ni ja bunila da mi neko tako čestita. Ko zna, možda i do ženskog srca najkraći put vodi preko stomaka.) Pa već to radim, promumla ona, prebacujući jezikom čokoladno srce po ustima. Jašta, i tetka bi. Ne slavim, al' mogu da pojedem.
Pređe preko toga sestričina. I pohvali se odmah: a znaš šta sam ja dobila od simpatije? Sve neka srca, od kojih sam jedino zapamtila ona jestiva, neke bombone srcolike. I poruka u nekoj boci, romantična (a tetki smešna ta patetika). Poćutah malo (kivna na tog malog što mi oko sestričine obleće i što ona raste, pa će biti sve više poklona i za mene muka), te rekoh: a dobro, šta te briga, rekoh (ne bih li taj čin depatetizovala), ti pojedi. (Ne bih se ni ja bunila da mi neko tako čestita. Ko zna, možda i do ženskog srca najkraći put vodi preko stomaka.) Pa već to radim, promumla ona, prebacujući jezikom čokoladno srce po ustima. Jašta, i tetka bi. Ne slavim, al' mogu da pojedem.
Нема коментара:
Постави коментар