Kad autobus večeras zastade pred Mostarskom petljom, pogled mi pade na jedan stub, odnosno svež (mora biti, jer dosad ga ne uočih) natpis na njemu. "Jedino što znam je da te niko ne može zameniti u mom srcu." U potpisu Tvoja koza. (Samo po sebi je toliko bljutavo, da se jedva uzdržah da ne povratim. Patetika oduvek tako deluje na mene.) Vala, iscerih se u sebi, verujem ti da se nisi lažno predstavila. Ne znaš ti ni to što misliš da znaš.
Niko ga ne može zameniti? E jesi koza (neka mi zbog ovog poređenja ne zameri ta slatka bela papkarka)! Nema nezamenljivih! Štaviše, hitno treba menjati te koji su ti tobože nezamenljivi, a bez problema su te zamenili. Imaj samopoštovanja i dostojanstva. Ispati se u potaji (što si bila koza... zaljubljena u magarca) i kreni dalje (magaraca je na sve strane ko pleve, svaki će ti drugi ubrzo ko i ovaj jednako zanosno njakati)."Jedino što znam je da te niko ne može zameniti u mom srcu." To je kao da ti on nikako ne ukazuje gostoprimstvo, a kad god mu padne na pamet, u kuću ti bane, izvrne ti se na ugaonoj, noge digne, čeka da mu prineseš pivo, pa podrigne.
Ne gostite svojim srcem one što vam jedu džigericu! ;)
Нема коментара:
Постави коментар