Овим мушицама је успело што ником другом није: натераше ме да искључим лаптоп, Ваљда им се мој монитор, у замраченој соби, чини као светло на крају тунела, па насрћу на њега... и на моја гола рамена, кад су већ у близини (ја ту блискост више не могу да сносим).
На главу ми се пењу, чак и кад ми само на руке слећу (а не могу сад с њима да се обрачунавам, морам да спавам)! ;)