Taman sam odahnula videći za pultom samo dve radnice, kad, dok sam čekala red, pekar iskrsnu iz zadnje prostorije.
Krajičkom oka (jer tobože nisam gledala u tom pravcu) videh da me uočio, te smesta pohita da pretekne koleginicu: izvolite (uvek mi se obraća s nekoliko metara razdaljine, nema kad da se približava). I pre no što naručih, on sam reče: dve proje (tako sam predvidljiva)... A ne, danas ću jednu tu, a jednu običnu... i dve pite... Primakoh se kasi da platim, a on izdiktira kasirki: dve, te i te, proje i dve, te i te, pite za devojčicu (devojčicu?! počeću da jedem tri proje na dan). Iju, pekar prelazi granicu... naročito starosnu (a neka, samo kad je ka dnu skale).
Napravih se da ništa nisam čula (kanda pekar ispituje teren; ovako tvrd orah nisi sreo, dečko, čuvaj zube - nema te krckalice koja bi me otvorila... ili ima, samo jedna jedina). Pa šta ću; ne primam se ko muškatla na ma kakve fraze. Devojčica? Hm... Mislim, nije da ne zvuči prijatno. Ali šta on ima meni... mislim, tako li se obraća mušterijama?
I začudih se, pravo da vam kažem: u ogledalu jutros jasno videh (zar sam ćorava?) -- izgledala sam kako sam se osećala. Štono ljudi kažu: ko da me poplava izbacila ili ko da me brzi voz pregazio (tako se kaže, a što brzi ne znam (valjda da mu ne utekneš), kad bi i najsporiji valjano posao obavio, samo da se ne opirem). Bolje da na sebe gledam tuđim očima: izbacila me poplava, ali možda u vidu nekog izglačanog starog debla, koje će postati kakva skulptura ili neobična lampa (ala bih svetlela)... ili se njemu činim kao dragulj s davno potonulog broda... a mogla bih biti i, što da ne, zanosna, a neoprezna sirena, što se o talas saplela; ne treba da se mešam, sugerišem i branim... (od komplimenata, mislim, inače sam stalno na gotovs -- ne moram da znam džijudžicu, dovoljno je da šiknem u cevanicu).
Elem, počekah čudeći se što mi već onu kesu ne daje, a pekar zađe za drugi kraj pulta, donevši mi hranu do samih vrata. Hm, čoveče, ne luduj, još ćeš i bez nogu da ostaneš (uzalud).
Mislim da neko vreme neću jesti proju (sramota me, bre, ne mogu da podnesem toliku pažnju). Ili hoću, ali na nekom drugom mestu; malo li je pekara u Beogradu!
Krajičkom oka (jer tobože nisam gledala u tom pravcu) videh da me uočio, te smesta pohita da pretekne koleginicu: izvolite (uvek mi se obraća s nekoliko metara razdaljine, nema kad da se približava). I pre no što naručih, on sam reče: dve proje (tako sam predvidljiva)... A ne, danas ću jednu tu, a jednu običnu... i dve pite... Primakoh se kasi da platim, a on izdiktira kasirki: dve, te i te, proje i dve, te i te, pite za devojčicu (devojčicu?! počeću da jedem tri proje na dan). Iju, pekar prelazi granicu... naročito starosnu (a neka, samo kad je ka dnu skale).
Napravih se da ništa nisam čula (kanda pekar ispituje teren; ovako tvrd orah nisi sreo, dečko, čuvaj zube - nema te krckalice koja bi me otvorila... ili ima, samo jedna jedina). Pa šta ću; ne primam se ko muškatla na ma kakve fraze. Devojčica? Hm... Mislim, nije da ne zvuči prijatno. Ali šta on ima meni... mislim, tako li se obraća mušterijama?
I začudih se, pravo da vam kažem: u ogledalu jutros jasno videh (zar sam ćorava?) -- izgledala sam kako sam se osećala. Štono ljudi kažu: ko da me poplava izbacila ili ko da me brzi voz pregazio (tako se kaže, a što brzi ne znam (valjda da mu ne utekneš), kad bi i najsporiji valjano posao obavio, samo da se ne opirem). Bolje da na sebe gledam tuđim očima: izbacila me poplava, ali možda u vidu nekog izglačanog starog debla, koje će postati kakva skulptura ili neobična lampa (ala bih svetlela)... ili se njemu činim kao dragulj s davno potonulog broda... a mogla bih biti i, što da ne, zanosna, a neoprezna sirena, što se o talas saplela; ne treba da se mešam, sugerišem i branim... (od komplimenata, mislim, inače sam stalno na gotovs -- ne moram da znam džijudžicu, dovoljno je da šiknem u cevanicu).
Elem, počekah čudeći se što mi već onu kesu ne daje, a pekar zađe za drugi kraj pulta, donevši mi hranu do samih vrata. Hm, čoveče, ne luduj, još ćeš i bez nogu da ostaneš (uzalud).
Mislim da neko vreme neću jesti proju (sramota me, bre, ne mogu da podnesem toliku pažnju). Ili hoću, ali na nekom drugom mestu; malo li je pekara u Beogradu!
Нема коментара:
Постави коментар