Једног раног зимског јутра открила сам чудну забаву. Док сам, још поспана, седела на клупи пред аутобуском станицом, паде ми поглед на једног од возача. Овај носи дугачке гаће, помислих. Фармерице су му биле чудо набране, као да испод њих нешто пружа отпор, као кад ја обучем хулахопке.
Чекај да видим остале: погледах одострага и друге возаче, и диспечера и сваког ко преда мном окрете леђа (да не кажем...). Овај носи! Овај не носи! Они што имају дугачке гаће дошли ми некако јадни, смотани, килави, зарозани. Ови што немају, још гори - стисли се од зиме ко петопарац.
Чекај да видим остале: погледах одострага и друге возаче, и диспечера и сваког ко преда мном окрете леђа (да не кажем...). Овај носи! Овај не носи! Они што имају дугачке гаће дошли ми некако јадни, смотани, килави, зарозани. Ови што немају, још гори - стисли се од зиме ко петопарац.
Нема коментара:
Постави коментар