Мајка је коначно однела сестри повојницу. И стрина такође. А где је повојница (а нарочито две), ту сам и ја. Зар да се она погача једе без мене? Торте да не помињем.
Чак сам и од главице лука мало штрпнула. А кад после за ручком упитах где је остатак, сестра рече да је појела (кад је само успела, ту жену ваља вазда држати на оку).
И кад се ја побуних (што је појела све; баш би ми лук сад добро дошао), она опет рече: роди и ти, па једи погаче (да ја могу само у себе да се уздам, можда бих се и решила; дотле ћу да ћапам од туђег "порода")!
И кад се ја побуних (што је појела све; баш би ми лук сад добро дошао), она опет рече: роди и ти, па једи погаче (да ја могу само у себе да се уздам, можда бих се и решила; дотле ћу да ћапам од туђег "порода")!
Нема коментара:
Постави коментар