Овакву пустош у фрижидеру и у фиокама одавно нисам затекла. Мислим, нема слаткиша (о чему ли су мислили домаћини јутрос кад су ишли у набавку? на моје потребе сигурно нису)! Кад кажем "нема", мислим да је избор максимално сужен.
Надам се да ће ми Маша опростити што сам пождрала неки "домаћи колач" из Такова. Сад ми још на располагању остаје сијасет чоколадних бананица (није да сам луда за њима, али кад се мора -- мора се, тј. кад нема кише...). А могла бих и да угрејем млека, па да надробим мало плазме. А онда да се завалим на угаоној.
Тетка мора (и може тек толико) да се излежава док сестричина спава.