Смислила сам како ћемо (иако нећемо) ићи на море, рече Маша пре неки дан. /Откако се Сташа родила, то је, из два разлога, постало низводљиво: једно, што је она одвише мала, друго - где (ако се комби не изнајми) да се спакују толика деца?
Уобичајено је иначе било да, при одласку на море, сестра позади легне с Машом у наручју, а пробуди се у Машином наручју. Како редовно заспи и готово целим путем спава ко Трнова Ружица, нопажено дође до замене улога.
Сад би јој било још удобније да се простре преко три крилца - деца треба да ПОДРЖЕ своју мајку... девет-десет сати./
Тата вози, мама поред тате (могу да се наместе како воле, боли их уво). Тетка ће позади са децом (а деце ко плеве - невиђени комфор).
Може, сложила се одмах моја сестра (па шта јој тешко, штоно кажу: лако је туђим споловилом глогиње млатити), ко да су деца зрна мака.
Кад стигнемо на одредиште, морала би да разгрне децу, како би ме пронашла (и неко би свакако после морао да утврди јесам ли тетка или палачинка).
Уобичајено је иначе било да, при одласку на море, сестра позади легне с Машом у наручју, а пробуди се у Машином наручју. Како редовно заспи и готово целим путем спава ко Трнова Ружица, нопажено дође до замене улога.
Сад би јој било још удобније да се простре преко три крилца - деца треба да ПОДРЖЕ своју мајку... девет-десет сати./
Тата вози, мама поред тате (могу да се наместе како воле, боли их уво). Тетка ће позади са децом (а деце ко плеве - невиђени комфор).
Може, сложила се одмах моја сестра (па шта јој тешко, штоно кажу: лако је туђим споловилом глогиње млатити), ко да су деца зрна мака.
Кад стигнемо на одредиште, морала би да разгрне децу, како би ме пронашла (и неко би свакако после морао да утврди јесам ли тетка или палачинка).
Нема коментара:
Постави коментар