понедељак, 24. новембар 2014.

Глуво је доба, сви су заспали... ич не маре што ја ноћу сама базам. Само ме један псић, којег никад пре не видех, дочекао пред сестриним вратима. Мало смо попричали, много се радовали, ја сам га помазила по чупавој главици, он ми неколико пута поскочио на колена... На крају се опружио на отирачу, очекујући ударну дозу нежности, што сам ја морала да искористим да шмугнем у кућу. Извини, куцо!

Нема коментара:

Постави коментар