Ускачи, тетка

Ускочио Матија синоћ у неку веелику кесу (као у џак) па скаче ли скаче (сваки пут поскочи му и подужа коса) по кући (а расте му радост и шири се дневном собом позитивна енергија: кикоће се Миа, смеши се сестра, а смешкам се и ја). Кад доскакута до угаоне, на којој сам ја седела смешећи се због његове раздраганости, Матија, онако искежен од ува до ува (обузео га занос), рашири кесу пред собом и добаци ми: ускачи, .... (удвоје би свакако било забавније, али би брзо бар једно од нас пољубило патос)!
Мала је то кеса за оволику тетку (али мало је фалило да не одолим: јоој, да се играм ВОЛИМ))!