Два сата планирам да се туширам, па коначно то и урадим. И таман решим да легнем у кревет, а мајка ме спопадне да јој исечем неке баклаве (мисли она, ја боље видим, а не зна колики је проблем што ме боли уво... да ли ће баклаве бити једнаке као под конац; неким женама је то особити понос и дика, а ја у животу много важнијих ствари имам... или, пак, немам - стога сам нервозна и мислим се како да их се докопам).
Сечем, најбрже што могу (али и она брзо увија и додаје - никад краја), а пажњу ми привуче нека водитељка на телевизији. Или ја нисам нормална (хм...) или ова говори мозе, вазно... ко да куца на рачунару, а није пребацила на српску тастатуру... /подсети ме на ону службеницу, што корисника, и данас ми рече, може да нађе само по матичном броју јер "не може да куца Ж" (неко би се морао сетити да времешне раднице пошаље на основну обуку за употребу рачунара)/. Па ни Шешељ не каже банана (зашто кажеш банана, а мислиш на коВу?), подсети ме мајка на неку, вазда помињану, "кову од банане". Друго је то: он није водитељ (његови противници могу да се оклизну о шта хоће).
Наједном забубња (ко из каце) глас неке жене. Гле ова брката, рекох мајци, тек онако. Па шта да ради жена, рече моја мајка саосећајно. Шта да ради?! Да се обрије! Мајка се на то насмеја, а канда се и оној на екрану мало извише брци. Утом нестаде кора за баклаве (фила претече), па се осмехнух и ја, сместа одјуривши у своју собу.
Сечем, најбрже што могу (али и она брзо увија и додаје - никад краја), а пажњу ми привуче нека водитељка на телевизији. Или ја нисам нормална (хм...) или ова говори мозе, вазно... ко да куца на рачунару, а није пребацила на српску тастатуру... /подсети ме на ону службеницу, што корисника, и данас ми рече, може да нађе само по матичном броју јер "не може да куца Ж" (неко би се морао сетити да времешне раднице пошаље на основну обуку за употребу рачунара)/. Па ни Шешељ не каже банана (зашто кажеш банана, а мислиш на коВу?), подсети ме мајка на неку, вазда помињану, "кову од банане". Друго је то: он није водитељ (његови противници могу да се оклизну о шта хоће).
Наједном забубња (ко из каце) глас неке жене. Гле ова брката, рекох мајци, тек онако. Па шта да ради жена, рече моја мајка саосећајно. Шта да ради?! Да се обрије! Мајка се на то насмеја, а канда се и оној на екрану мало извише брци. Утом нестаде кора за баклаве (фила претече), па се осмехнух и ја, сместа одјуривши у своју собу.
Нема коментара:
Постави коментар