Примакла се слава, а ја опет, својом слободном вољом, одлучила да правим колачиће. Потребало и ораха (оно мало што је мој тата искамчио с дрвета није довољно), па уђох у једну продавницу. Власница одмах устаде да ми измери пола килограма, а ћеркица јој, не старија (а вероватно млађа) од пет година, остаде да стоји крај пулта, нетремице зурећи у мене.
Баш си лепа, напокон ми рече, не мењајући озбиљан израз лица. Молим, излете мени, рекох - можда нисам добро чула. Баш си лепа, понови још једном она. Хвала, насмејах се, би ми симпатично. И ти си слатка (у тим годинама безубост не изазива негативан естетски утисак), осетих потребу да узвратим.
БАШ сам лепа: неиспавана, с подочњацима, свакако убледела...
Баш си лепа, напокон ми рече, не мењајући озбиљан израз лица. Молим, излете мени, рекох - можда нисам добро чула. Баш си лепа, понови још једном она. Хвала, насмејах се, би ми симпатично. И ти си слатка (у тим годинама безубост не изазива негативан естетски утисак), осетих потребу да узвратим.
БАШ сам лепа: неиспавана, с подочњацима, свакако убледела...
Мислим, знам ја шта се њој допало: висеће минђуше од зелених стаклених перли, капа са зеленим и љубичастим пругама, а с цветићем приде, циклама фармерке... Допала се њој моја обојеност!
И да нема много истине у дечјем суду, пријатно беше чути комплимент и лепше ходати с осмехом (баш како сам ја наставила куповину).
И да нема много истине у дечјем суду, пријатно беше чути комплимент и лепше ходати с осмехом (баш како сам ја наставила куповину).
Нема коментара:
Постави коментар